Пардон... велам. Навистина, погрешив. Не сфатив кому што му треба.
„МАРГИНА бр. 29-31“
(1996)
Векот време седевме и си зборувавме за бакрданик, за палеж, за варена тиква. Кому што му се јаде.
„Пиреј“
од Петре М. Андреевски
(1983)
25. ГРЕОТА Е ДА ЛАЖЕШ, СРАМОТА Е ДА СЕ ЛАЖЕШ - таков грешник и бесрамник бидува артистот кога ќе игра ролја на некој гасподин важен кому што на овој свет сѐ му е и јасно и чисто...
„Куршуми низ времето“
од Љупчо Стојменски
(1976)
Јас велам: - Се извинувам... како така... Јас ниту самиот не сфаќам...
„МАРГИНА бр. 29-31“
(1996)